Gde ste raja?

Jebem ti peчenje, pa ja sam zaboravio i kako ovo izgleda...

objavio elektroblog u 2. decembar 2009 13:45:09 | 8 komentara

JOŠ NEŠTO O DRUGOJ NAJVAŽNIJOJ STVARI NA SVIJETU

Branimir Džoni Štulic

Iako se nogomet i u staro doba igrao
Po ovim pravilima se naganja stočetrdeset
Godina dok mu pojedinci dolaze u žižu tek
Zadnjih pedeset točnije od petog svjetskog prvenstva
U Švicarskoj pošto znamo ono što znamo otuda
Desetoricu obično biramo i svaki je od tê
Desetorice nešto fudbalu u miraz donio
A osmoricu sam čak vlastitim očima gledao
Prvi je Puškaš njegov doprinos upravo to što je
Prva zvijezda bio drugi je di Stefano (il je
To moguće kasnije Sivori vrag bi znao) dakle
Njegova osobina sve živo i volej iz zraka
Sa dvadesetpet metara čuvar ne bi ni trepnuo
Očima treći i četvrti su Pele i Garinča
Prethodni je dokazao kako se može prijeći
U protivničkom šesnaestercu svih deset igrača
I pogodak zabiti a potonji da i ljudi sa
Iks nogama mogu ne samo driblati već i brzo
Trčati (što znači dvije lijeve noge imati)
Peti je Šekularac do njega ni jedan fudbaler
Nije cipele novčanicama brisao unatoč
Činjenici da je za najvećeg driblera međ svima
Njima važio šesti je Džordž Best on je pak toliko
Na Bitlse ličio da mu nitko iz obrane ne
Bi odoljeti mogao sedmi je Krojf on bi loptu
Ustavljao i nogom iza noge prebacivao
Osmi je Maradona živi dokaz što dobijate
Kad nekom loptu umjesto cucle date ktome mali
Sa jakim nogama bolid pravi taj je mogao sâm
Igrati znači čeka loptu na dvadeset metara
Od svog gola onda je pedeset metara u punom
Trku vuče i pritom svakog ko mu se ispriječi
Pređe da bi sve to okončao rezanim udarcem
Sa trideset metara deveti je Marko van Basten
On je volio glavom sa šesnaest metara šajbe
Davati al u padu i tjemenom znači natraške
Deseti je Erik Kantona poslije njega su svi
Dizali kragne na majicama uspravno do neba

Meni osobno je najdraži Jari Litmanen bio
Dok je centarfora igrao on bi posle pobjede
Reda radi zastavicom mahao isto ko Fidel
Kastro premda se ovaj inače košarkom bavio

objavio elektroblog u 4. novembar 2008 22:10:32 | 1 komentara

U otpor, a i u protest!

. (i slovima TAČKA)

objavio elektroblog u 31. oktobar 2008 0:55:47 | 3 komentara

Rođendan FK Blogeri!

Zahvaljujući prvotimcu Omuu, legendarnom fudbaleru FK "Blogeri", koji me je ovako bangavog podsetio, evo da se i vi podsetite kako je sve to počelo...

Početak istorije FK "Blogeri"

4.8.2007. Ovaj dan je bio neminovnost. Nakon meseci pregovora i visinskih priprema ispisana je prva stranica, nadamo se opširne i bogate povesti FK "Blogeri".

Komplikacije nisu zaobišle ni ovaj, srećom uspešni pokušaj da ekipa konačno odigra svoj prvi meč. Kiša je pretila da i ovog puta osujeti blogere da se okupe na Adi Ciganliji, ali su joj oni veštim manevrom doskočili, takoreći zajebali su je iznajmljivanjem balon sale na Košutnjaku.

Tačno u 17h na Adi od željenih 1116  navijača online i od toga 22 registrovanih i 1094 gostiju, došla je samo Matataliki. Ali da nije bilo nje, mi ovoga puta ne bismo imali dokumentovane igrače i strelce.

Istorijski sastav FK "Blogeri"

stoje sleva: Njam, Government i Šejtan
čuče sleva: Elektroblog i Omu

Veliki timovi u istoriju ulaze pobedama. Naš tim je u susret ušao početnim udarcem Elektrobloga. I pored respekta prema protivničkom timu koji je svu ozbiljnost pokazao još pri zagrevanju, Blogeri nisu podlegli pritisku prvog susreta.

Nakon početnog upoznavanja lopte, protivnika i sopstvenih igrača, prvi je u priliku da se upiše u strelce i u istoriju došao Elektroblog u 7. minutu snažnim udarcem sa petnaest metara, ali je rogalj gola ovog puta bio saveznik protivničke odbrane.

A onda u 10. minutu bum! Government je pronašao Elektrobloga, ovoga puta na desnom krilu. On je uposlio Omua u sredini koji je sa deset metara iz prve rezantnim udarcem savladao golmana Mareta i tako na najlepši način započeo trijumfalni put Blogera, obradovavši malobrojnu, ali nadasve zahvalnu publiku.

Istorijski trenutak, prvi pogodak Omua i Blogera

No, radost nije dugo trajala. Sedam minuta kasnije hladan tuš. Naizgled bezazlen udarac Dekija sa distance, a lopta potpomognuta neravnim terenom završila je u mreži.

Nepokolebani poravnanjem rezultata Blogeri nastavljaju žustru igru i u 21. minutu sledi nagrada. Nakon brzog kontranapada i odlične lopte Njama, Omu vara istrčalog golmana i plasira loptu pored nemoćnog odbrambenog igrača za 2:1.

Kreće pritisak protivničke ekipe, a Blogeri svoju šansu vrebaju iz kontre. Iz jedne intervencije Omua, a potom preciznog dodavanja izrodila se odlična prilika za Šejtana koji je povukao loptu nekoliko metara, a onda je iz okreta, iskosa sa leve strane preciznim udarcem levom nogom bacio u očaj zbunjenog protivnika i kladioničare koji su igrali od 2 do 3 gola.

Dobar rezultat od 3:1 doneo je opuštanje i nonšalantnu igru u odbrani i posle slaloma Dekija, ala Ingemar Stenmark, svi su videli loptu u mreži, ali tako nije mislio i Njam koji je svoju budućnost hrabro i požrtvovano suprotstavio snažnom šutu i briljantno intervenisao, nakon čega je usledila pauza koja je dobro došla umornim Blogerima.

U 38. minutu nakon duge akcije tokom koje se plela mreža pred golom protivnika, Government je okušao svoj snažan šut, ali je lopta na putu ka vratima došla do usamljenog Omua u kaznenom prostoru, koji se znalački snalazi i u padu loptu perfidno protura kroz noge nemoćne "jedinice".

Četvrti pogodak Blogera za Omuov het-trik i piruetu 

Ne časeći ni časa, a želeći da ostane u igri, protivnik uzvraća. Visoki i robusni Zdravko zakucava loptu u mrežu Blogera i smanjuje na 4:2 ne dozvolivši da utakmica uđe u mirniji tok.

Komandant odbrane, Government

To kao da je dalo krila protivniku koji nastavlja sa brojnim šansama. U 46. minutu posle duplog pasa Njegoša i Mareta, potom odličnog proigravanja Gagija ustreptela su srca, ali ne i mreža zahvaljujući fantomskoj intervenciji Šejtana.

Neprelazna radilica, Šejtan

Nakon toga protivnik je izgubio glavu. U 47. minutu vihorni Elektroblog je pokazao deo znanja iz svog širokog spektra, vara dvojicu odbrambenih igrača, a zatim upošljava kao na tacni usamljenog Omua na desnoj strani. Omu je svu svoju želju za pobedom skupio u taj trenutak i lansirao poluvolej u levi gornji ugao za 5:2 i veliku radost saigrača, koja se zbog umora nije baš mogla na adekvatan način iskazati.

Prohujali s vihorom, Elektroblog

Jedino što je simpatični prestonički tim uspeo da uradi do kraja meča bilo je da preko Gagija smanji na 5:3 u narednom minutu.

Do kraja meča viđena je još jedna opasnost pred golom Blogera, ali je Omu klizećim startom i rukama sprečio neizvesnu završnicu, a u nastavku akcije Government, Njam i Elektroblog nisu se najbolje snašli, nakon čega je, ovog puta odlični semafor odsvirao kraj.

Njam traži šifru za protivničku odbranu

Svoj uspešan prvi korak na putu ka vrhu FK "Blogeri" su simbolično proslavili na Ski stazi iznad svetala velegrada, nadajući se da će se uspesi nadalje množiti kao i podrška svekolikog bložanstva. Treba napomenuti da Blogeri ovoga puta nisu bili u kompletnom sastavu, tako da novi uspesi ne bi trebalo da budu dovedeni u pitanje.

objavio elektroblog u 5. avgust 2008 16:09:17 | 25 komentara

Priroda i fudbal

Ako se neko pita kako je Elektro, sav odgovor lezi u ovom spotu KKNa

objavio elektroblog u 28. jul 2008 16:53:18 | 8 komentara

Mesec dana posta

Evo, prođe i EP u fuci, Španci tukli Njemce i šta sad... Opet dosadno. Sve mislim da će da bude neki fudbal uveče u 20 i 45, ali... Nema bato. Uskoro će Paćo da krene na tu ligu šampiona, pa se nadam da ću jedne srede ili utorka u tom terminu gledati tekmu na Džej En Eju u grupama LŠ. Čisto da ne bude dosadno.

A eto, ako je nekome dosadno, a ume sa loptom, možda će mu ovaj snimak dati ideju sta može da radi u takvim trenucima dosade. Inače, autor i glavni glumac je Francuz, Remi Galjard. On tako pravi te smicalice, zajebancije, upada na razne svečanosti, takmičenja, proslave i zajebava narod. Mi bi to jednom rečju rekli, budaletina. Kao ja

E sad, bliže se i olimpijske igre, pa se valja dobro pripremiti za to nadmetanje, po mogućstvu u raznim disciplinama. Za pripremu vam mogu poslužiti stvari kojima se koristite u svakodnenvnom životu, gradski prevoz, stepenište, gelenderi, živa ograda, pijaca... Iskreno, mene ponekad oni držači u gradskom prevozu mame da počnem da se majmunišem, ali Remi je ipak veća budala od mene. A i dosta mi je što se svercujem po gradskom i vozim na ličnu kartu, još treba i da me izbacuju... Ovako gospodski

Olimpijske igre i EP u fudbalu su svake četiri godine, zato nastavi da treniraš!

objavio elektroblog u 3. jul 2008 10:42:27 | 7 komentara

Elektroblog 24.0

Najnovija verzija, better and improved, Elektroblog 24.0 od danas je u prodaji, a projektantni kažu da mora da bude bolji, brži, jači i da uskoro zavrži faks.

Sama verzija se na testiranju dosta dobro i pouzdano pokazala na mnogim mašinama i za upotrebu je potrebna minimalna konfiguracija i malo dobre volje da se program i njegov rad ponekad shvate. Inače, ako posedujete prošlogodišnju verziju dovoljno je da na sajtu http://elektroblog.mojblog.co.yu odradite update.

Program obećava dosta dobre zabave, dobrog fudbala, a pogotovu golova, iako se ne radi o igrici, skijanja, skakanja, trčanja, položenih ispita i ljubavi za sve koje poznaje i voli, a zavolećete ga taman toliko da se ne vežete za njega, jer naredne godine , po tradiciji izlazi nova verzija. U zavisnosti od vaših kritika, preporuka, saveta, a koje šaljete online ili putem mt:s i telenor mreže, može i uživo, zavisiće u neku ruku i njevog rad, jer se radi o open source programu čiji kod se menja u realnom vremenu ukoliko je to potrebno, radi uklanjanja neoravilnosti i bagova, ali glavne karakteristike ostaju iste.

New Elektroblog 24.0 u prodaji!

objavio elektroblog u 3. jun 2008 6:54:36 | 21 komentara

Trofej Beograda

(nastavak)

Kako sam već nagovestio, Đido je prokuvao tačno sa sredini Gazele. Prethodno je Nik Elektrik kidnapovao Šejtana sa posla, spakovao ga u Đida, a Šejti se naravno nije bunio. Možda su mogli i da krenu njegovim Juguarom, ali onda ne bi bio fazon oko prokuvavanja, jer Juguar je neunišiviji od nekretnine Đida, ma koliko Đido bio neuništiv...

Dok su tako sedeli na Gazeli čekajući BG Taksistu, javio se Tata Duki.

Gde ste omladinci, kadeti, pioniri i petlići, šta ima?

Evo ćale, prokuvasmo. Kod tebe?

Ma evo čuvam decu, šta bi... A jes' vruće, upekla zvezda... Nego čujem igra se neki fudbal za budućnost, za prosperitet, za mladost... I čuh pride da vam treba stameni kostolomac, ali tehničar, u odbrani, hehehe. Pa rekoh, taj sam. I rekoh i da se prijavim.

Naravno Tata Duki, sve za našu mladost!

Mladost ludost. Ajde vidimo se dečaci!

Baš negde kad su završili razgovor, ekipa radikala prohujala je pored Nika i Šejtija, ali ne Gazelom, niti brankovim mostom, a bogami ne ni ostružničkim mostom. Iz Rusije su dobili najnoviju portabl mašinu koja sama sklapa i rasklapa most za jednokratnu upotrebu. Njihovi navijači i omladina radikala potpomognuta omladinom PUPSa, SPSa i DSS jugend, kretali su se najnovijim letećim autobusima pristiglim direktno iz VAZa i to bez da upotrebljavaju most, što je i logično. To je njihov doprinos smanjenju gužvi u glavnom gradu. Vrhuška radikala i ostalih se vozila u džipu marke Grand Cherokee, specijalno maskiranim u Ladu Nivu. Naravno vozio je Hamlet, a Vučič Pičkoustić je pušio, ali ne duvan, kako kaže pesma. Lidija je sva pocupkivala u golmanskom dresu. Radosno je uzvikivala:

Jupi, jupi, kako će danas da me pune, pa to nije ni Mrkela svojevremeno!

Neka Lidija, neka, kad ja opletem u napadu, zapamtiće me i B92 i FOX i Avala i Studio B, reče Vučić.

Aj' ćuti tu i puši, nezadovoljno će Hamlet.

Smirite se djeco moja, osveštaću vas, igraćete nadahnuto kao kad se djeca igraju. Što ja volim djecu da gledam kad se igraju, reče Pahomije koji se iznenada stvorio u džipu.

Toma mu je celivao ruku, kao i Vučić. Hamlet se pokloni sve do gasa, pritom stisnuvši nosom kvačilo, a Vučić prešaltova u treću, naravno ustima. Pahomije je u direktnom prenosu,  dakle direktno iz džipa, a u džipu, održao moleban. Onda su prizvali na svemirskom komunikatoru Vojvodu iz Haga, a Pahomije je prizvao Slobu iz Hada, bez ikakvog komunikatora, osvetivši vodicu. Onda je održao još jedan moleban.

Vojo, Tomo, Aco, uzdajete se u Ivicu, uzmite ga u ekipu, jeste debeljuškast, ali u pitanju je nacionalno jedinstvo. I znajte, niko ne sme da vas bije, nego na lakat, odgovarajte kolenom. Tako sam i ja nekada sa ovim stranim plaćenicima, domaćim izdajnicima... Ali ni druge operacije nisu bile isključene. Ima među vašim protivnicima onih šetača iz 96/97, a i od ranije, ja to znam. Osvetite me. Ima tu i jedan mali što uznemirava Voju, baca limenke u vladu, sve ja to znam... Ajde u zdravlje i volim i ja vas! Čeka me Čaušesku da igramo šah-mat-pat-mau mau.

Kako je Sloba izgovorio ovo mau mau, začula se snažna eksplozija u gepeku džipa... Niko od putnika nije obratio pažnju, jedino je Lidija rekla: Nisam ja, Mitra mi. Onda se obratio Vojvoda.

Čuli ste Svobu, samo oštvo i na pvvu, a i ako izgubimo, mi smo pobedili, setite se bombavdovanja, setite se ovih poslednjih izbova, sve smo ih zajebali. Pobednici i u povazu, tako sam vas učio. Dakle, pvavite se blesavi, kao ja u Hagu i pobeda je naša, a ja ću vas bodviti, Tuta mi je nabavio TV. Pvasetina ima da se zamezi, doneo mi Todor, ostalo od izbova. Srećno! I ne zabovavite, Kavlovac, Kavlobag, Vivovitica! I ne zaboravite i ovo, čim stupite na vlast jednu osnovnu školu da nazovete "Zvezdan Jovanović - Zmija".

Divno! Ja ću je osveštati tu školu! Prekrasno! Sve za naču dečicu, uzbuđen je bio Pahomije.

Onda se iz gepeka iznenada pojavi Koštunica dr Vojislav sve jebući jednu domaću mačku.

Aaaaaah, ohhhhh, mislim da mooooramo pobediti, aaaah, za Kosovo i Metohiju, oooooh, jer Kosovo je srce Beograda, oooooh, srce Srbije, daaaaaa. Ja sam uz vas, kooonačno smo jedinstveni. Poslao sam vam Andriju, mladog lafa... Rekoh lava, oooooh, pa i lav je maaaačkaaa, aaaaah! Lavica! To to toooooo mi radi lavice! Vidimo se kasnije momciiiii!

Voja se vratio u gepek, a gledajući ovaj prizor, Pahomije je tri puta svršio. Hamlet je vozio sav radostan, sve pogledujući malo na svoj mitraljez, malo u retrovizor, sa osmehom.

Joj, koja perverzija! Vide li ti ovo Aco, a? Nisi... Tako, tako, puši, puši, samo ti puši.

A na Gazeli, Nik i Šejtan su prokuvali poput Đida čekajući BG Taksistu. Početak utakmice se bližio, protivnik se već zagrevao na terenu. No, Taksiste nema pa nema...

Šejti, ja mislim da onaj Taksista nešto kara, čim ga nema ovoliko. Priveo je taj nešto...

Moguće sasvim, još ako je neka radikalka blogerka, imaće taj pune ruke posla, hehe.

(drugi deo)

objavio elektroblog u 30. maj 2008 14:02:21 | 2 komentara

Trofej Beograda

Kriza. Da li će se ići na nove izbore? Da li će EU sama raskinuti SPP sa nama? Šta je EULEKS pripremio za Kosovo? Muče nas ta pitanja, a vreme neumitno teče... I šta će biti na nivou grada Beograda? Da li će koalicija SRS - DSS - SPS i perspektivni PUPS zavladati? Nismo mogli više da čekamo, moralo se nešto preduzeti.

Svojim malim Đidom, Nik Elektrik se uputio ka Zemunu, ka glavnom štabu Centralne Otadžbinske Uprave. Mrsko mu je to mesto, ali situacija je bila alarmantna. Prošao je sve barikade, a na kapiji ga je sačekao Hamlet sa puškomitraljezom i uredno zatražio dokumenta. Nik Elektrik nikad ne nosi dokumenta i rekao je Hamletu da ga zove Vučić Pičkousti, puši mu se nešto, a Hamlet je odmah odskakutao, sav veseo. Prosto i jednostvano, Nik Elektrik je rešio ovu situaciju sa dokumentima...

Centralna otadžbinska svita na čelu sa Tomom Grobarom sedela je u svojim tajnim odajama, no za Nika Elektrika nema tajni. Link prema Ševeningenu je bio uključen. Tu su još bili Krasić, Pop Lazićka i ona odvratna rugoba Jovanovićka.Vučić je bio zauzet pušenjem, dok je Hamlet uzivao stiskajući i sisajući svoj voljeni mitraljez. Viki je dotrčala brišući usta i spustajući suknju... Rekoh ja, za Nika Elektrika nema tajni.

"Hajde Tomislave da rešimo ovu situaciju, ovo ne vodi nikuda. Predlažem da ovo rešimo muški!"

"Misliš da ti Viki opet, mislim... Ili hoćeš da ti Vučić kao i Hamletu...? Ne znam."

"Jok majmune, no ćemo da igramo fudbal"

"Hehe, pa znao sam da hoćeš Viki opet da opališ!"

"Alo bre hajvane, rekao sam igraćemo fudbal. Ko pobedi dobija Beograd."

"Dogovoreno, Kosovo je Srbija, mi igramo za Kosovo!"

"Duvaj ga debilu, rekao sam da se igra za Beograd."

"Ma mi igramo za Kosovo!"

"Dobro, kako ti kažeš, ali mi uzimamo Beograd ako dobijemo fucu."

"Važi Niče."

"U bulju te spiče Tomo."

Dogovor je brzo pao. Hamlet je hteo da se igra na Adi, a da se svi nađemo kod kamenja u 16h.

Trebalo je još samo okupiti ekipe. Uzeo bih ja Duleta Savića, ali on je u DSS i igraće za SRS... Mislim lažem, to sam rekao samo da bih ispao korektan prema ovim zvezdašima. Što bih uzimao zaluđenog Duleta kad je Savo Milošević na tacni, a u ruskom prvenstvu je pauza. Savo nije ni čekao da zvoni, odmah se javio.

"Niče, da povedem Borisa?"

"Neka Savo, zabiće neki autogol kao i uveku životu i politici, a ne može ni na gol, da brani, zaplivaće na nekoj visokoj lopti u šest metara i posle kud ćemo. Imam ja pravu ekipu, ne brini. Ti si tu za golove zadužen i uživaj. Čeda ne dolazi u obzir, nije u formi, jedva je i cenzus prešao, Dinkić, Šutanovac... Sve pacijenti. To loptu nije videlo. Eventualno bi Batić mogao..."

Nisam ni završio razgovor sa Savom, a pozvao me je Srebrni Tigar. Bio je na nekom putu oko sveta, tek se prva epizoda završila kod njega na blogu, ali pošto je već pisao o tome, napraviće malu pauzu zbog fudbala.

"Znači stižeš, da te računam?"

"Obavezno druže, stižem sa sve kašikom na leđima."

"Ako, ako, a uz kašiku ponesi i od onih 5 kila koksa, ako je nešto ostalo, čisto da se zavati sa tom kašikom..."

"Nema frke, sve legalno, hehehe. Treba li nam golman? Da zovem Erazma... Ne znam da li on hoće na brani, ali u ovoj situaciji ne sme da bira..."

"Zovi Erazma, a BG Taksista neka dođe da pokupi mene i Šejtana na Gazeli, jer će meni Đido da prokuva u najavi..."

"Ohoho, igra i Šeki, znači odbrana zacementirana."

"Zabetonirana, ni Hamlet sa mitraljezom ne prolazi!. Vidimo se!"

"Vozdra Elektro i idi uči nešto do fudbala, jun će bre!"

(prvi deo)

objavio elektroblog u 29. maj 2008 11:39:51 | 9 komentara

Sultanova svita ili Zadovoljština?

Eto, s obzirom da ništa ne pišem ovih dana, a da se ova paučina na mom blogu ne bi raširila, ja ću lepo da je razmestim na neko drugo mesto, da ne bih uznemiravao paukove i uništio im njihovih ruku delo.

U pauzi između fudbala, vožnje bajsa i pomalo učenja, gledao sam jedan dobar dokumentarac. Radila ga je HTV a zove se: "Tko su ljudi iz Johnny-evih pesama".

U filmu uz pesme Azre, o Džoniju i vremenu novog vala, velikih promena, šezdesetosmoj, lepim ženama koje prolaze kroz grad, Mikiju koji se boji, životu u Zagrebu, slučajnom susretu, odlasku u noć, kurvinim sinovima, i još koječemu, govore njegovi prijatelji, poznanici, devojke koje su ga volele, profesori i prijatelji muzičari.

Meni je skrenula pažnju anegdota koju je ispričao Kalčec, autor one čuvene Džonijeve fotografije iz profila i posle toga fotograf Azre. Izvinjavam se ako sam loše izvršio transkript, ali Kalčec to priča ovako:

"Te jeseni Azra svira u Sarajevu gde Džoni i Bregović razgovaraju i Džoni kaže tad Begoviću:

Slušaj Brega ja više, joj ja ne mogu ovo... Koncerti, turneje, bend, rok, četiri instrumenta, gitare razne... Sve isto, publika isto reagira i na mene i na Zdravka Čolića... To je tako isto, ne...

Ja sebe vidim ono, gle... Evo kako... Pazi... Pozornica, a ja kao Bo Didli. Malo sviram gitaru, malo ne, pucketam prstima. Kad ne sviram zabacim je iza sebe, u belom odelu. Iza mene sultanova svita. Znaš ono kad sultan krene u pohod i onda ona njegova kamarila, svirači na dairama, zurlama, taparima, pevačice... Ludilo. To me prati, e to, Sevdah Shutle Band, Džoni kaže.

I pre nekoliko godina odem u Tsrt, vidim plakat. Goran Bregović, ono, orkestar za sahrane, sprovode i ne znam kako sve... Bregović u belom odelu. Iza njega sultanova svita, zurle, tapari, daire... Malo svira gitaru, malo ne svira. Kao Bo Didli, pucketa prstima, koji put i podvrisne bogami... Može i tako... Izgleda da može i tako..."

Lopov u belom odelu

Neka si Džoni ti u Utrehtu ili gde već, igraj nogomet care i piši te tvoje istorijske stvari kojima se baviš.

A lopova u belom odelu ko jebe, jer nogomet je prava stvar.

Inače, pri prenosu one paučine sa početka nije povređen niti jedan pauk. 

Džoni danas, posle nekog nogometa...

objavio elektroblog u 25. maj 2008 0:00:33 | 18 komentara